Damjan, moj brat. Sećanja mi naviru kao iznenadna kiša.
Nas dvoje smo bili nerazdvojni. Uvek bi se igrao samnom, iako je bio stariji. Kad god je bio sa društvom vodio je i mene, kad god bih bila tužna razveselio bi me.
Ali jednog dana sve se promenilo....
Navukao se na drogu. Jednom prilikom ga čak nije bilo nedelju dana.
Zabrinula sam se, pa sam pitala mamu gde je Damjan, a ona mi je rekla da je umro, od predoziranja.
Nisam mogla da poverujem, bila sam očajna ali na kraju sam prihvatila istinu. Jedan deo mene je ipak verovao da je živ. I ispostavilo se da je to zapravo istina.
Posle toliko godina.... Našla sam ga. Ne, on je mene našao.
Gomila pitanja mi se motala po glavi ali ga ništa nisam pitala, već sam ga zagrlila iz sve snage dok su nam suze nezaustavljivo navirale.
Brat i sestra ponovo i zauvek zajedno.
Isidora Markovic, kraj 3. dela
Nas dvoje smo bili nerazdvojni. Uvek bi se igrao samnom, iako je bio stariji. Kad god je bio sa društvom vodio je i mene, kad god bih bila tužna razveselio bi me.
Ali jednog dana sve se promenilo....
Navukao se na drogu. Jednom prilikom ga čak nije bilo nedelju dana.
Zabrinula sam se, pa sam pitala mamu gde je Damjan, a ona mi je rekla da je umro, od predoziranja.
Nisam mogla da poverujem, bila sam očajna ali na kraju sam prihvatila istinu. Jedan deo mene je ipak verovao da je živ. I ispostavilo se da je to zapravo istina.
Posle toliko godina.... Našla sam ga. Ne, on je mene našao.
Gomila pitanja mi se motala po glavi ali ga ništa nisam pitala, već sam ga zagrlila iz sve snage dok su nam suze nezaustavljivo navirale.
Brat i sestra ponovo i zauvek zajedno.
Isidora Markovic, kraj 3. dela
