Rano je ujutru, pet sati da budem preciznija. Šetam se po šumi i tražim svog svica.To radim svako jutro, uhvatim ga pa ga onda pustim, jer ne volim da zarobim životinje i znam da one vole slobodu i prirodu baš kao i ja.
Aha, eno ga! Skačem u žbun i hvatam ga u teglu. Čvrsto zatvaram poklopac i gledam ga.Tužan je. Baš super, sad mi je žao.
Otvaram teglu i puštam ga napolje a on mi uzvraća time što leti oko mene i svetluca svojim večnim sjajem. Srećna sam jer je i on srećan.
U blizni čujem pevanje, to je anđeoski glas moje majke Dijane, kraljice Sunca. Ona pevanjem budi Sunce. Da je nema, u našoj zemlji bi uvek bio mrak.
"Mama!"skačem joj u zagrljaj, a ona me zbunjeno gleda.
"Šta ćeš ti ovako rano, jesi li opet jurila svice?"- gleda me kao da me je prozrela.
"Da, ali sam ga posle pustila."
Nasmejala mi se, što znači da je zadovoljna.
"Hajdemo kući da nešto doručkujemo"- rekla je spuštajući me dole." ´
"Ajmo!"
Isidora Marković, kraj 1 dela
Aha, eno ga! Skačem u žbun i hvatam ga u teglu. Čvrsto zatvaram poklopac i gledam ga.Tužan je. Baš super, sad mi je žao.
Otvaram teglu i puštam ga napolje a on mi uzvraća time što leti oko mene i svetluca svojim večnim sjajem. Srećna sam jer je i on srećan.
U blizni čujem pevanje, to je anđeoski glas moje majke Dijane, kraljice Sunca. Ona pevanjem budi Sunce. Da je nema, u našoj zemlji bi uvek bio mrak.
"Mama!"skačem joj u zagrljaj, a ona me zbunjeno gleda.
"Šta ćeš ti ovako rano, jesi li opet jurila svice?"- gleda me kao da me je prozrela.
"Da, ali sam ga posle pustila."
Nasmejala mi se, što znači da je zadovoljna.
"Hajdemo kući da nešto doručkujemo"- rekla je spuštajući me dole." ´
"Ajmo!"
Isidora Marković, kraj 1 dela
Нема коментара:
Постави коментар