Otvaram teške kapke. Neznam koliko sam dugo spavala. Moj pogled prelazi preko sobe, jedini problem je to što je mrkli mrak, ne mogu da vidim ni prst pred očima. Dižem se na noge i imam osećaj da ću se srušiti.
Pokušavam da nađem prikidač i uključim svetlo, ali mi ne ide. Koliko vidim, ili bolje reći opipavam, ova soba je baš velika i postavljam sebi pitanje:"Zar moja soba nije mala?".
Odjednom, bez ikakvog upozorenja, jaka svetla se pale. Stavljam ruke preko očiju i pokušavam da se naviknem na svetlost.
Nalazim se u potpuno beloj sobi, bez nemeštaja i bez prozora. Gledam svoju odeću i vidim da nosim bolničku haljinu.
Da nisam možda u bolnici? Pokušavam da se setim šta sam poslednje radila.Zabavljala sam se u bazanu. Da se nisam možda udavila? Sasvim je moguće, ipak ne znam toliko dobro da plivam. Ali zar onda ne bi bila u bolničkom krevetu? Da, verovatno. Hm....Da nisam možda u ludnici?
Sećam se jednog filma i prikaz ludaka u potpuno beloj sobi i bolničkoj odeći. Pa moguće je, ali ja se uopšte ne osećam kao luda osoba, a i tek mi je 15, ljudi obično polude sa 30, ili 60, ili su prosto rođeni kao ludaci. U sred mog razmišljana, čujem kako se vrata otvaraju. Ko god da je, možda može da mi odgovori na moje pitanje.
Pokušavam da nađem prikidač i uključim svetlo, ali mi ne ide. Koliko vidim, ili bolje reći opipavam, ova soba je baš velika i postavljam sebi pitanje:"Zar moja soba nije mala?".
Odjednom, bez ikakvog upozorenja, jaka svetla se pale. Stavljam ruke preko očiju i pokušavam da se naviknem na svetlost.
Nalazim se u potpuno beloj sobi, bez nemeštaja i bez prozora. Gledam svoju odeću i vidim da nosim bolničku haljinu.
Da nisam možda u bolnici? Pokušavam da se setim šta sam poslednje radila.Zabavljala sam se u bazanu. Da se nisam možda udavila? Sasvim je moguće, ipak ne znam toliko dobro da plivam. Ali zar onda ne bi bila u bolničkom krevetu? Da, verovatno. Hm....Da nisam možda u ludnici?
Sećam se jednog filma i prikaz ludaka u potpuno beloj sobi i bolničkoj odeći. Pa moguće je, ali ja se uopšte ne osećam kao luda osoba, a i tek mi je 15, ljudi obično polude sa 30, ili 60, ili su prosto rođeni kao ludaci. U sred mog razmišljana, čujem kako se vrata otvaraju. Ko god da je, možda može da mi odgovori na moje pitanje.
Isidora Marković, kraj 1 dela
Нема коментара:
Постави коментар